СРЂ

— 259 -

скога ухапсише и у Сибирију прогнаше]. «Современник« излазио је до душе до г. 1866, али се општи карактер друштвеног гибања у то доба промијенио и настао у напредном табору раскол, када се уз смјер »Современника«, карактерисаног са својим социјалним тежњама, појавио смјер »Рускога Слова« (Русское Слово), карактерисаног чисто индивидуалним тежњама. Главни преставник овога смјера (који у осталом није дуго владао) био је даровити, али веома једнострани Писарев, најскрајњи индивидуалиста, који је видио сав спас у побједи природних наука и уништењу естетике. Год. 1868. првашњи сарадници »Современника«: пјесник Некрасов, сатирик Салтиков и публициста Елисјејев добише стари, негда славни, али у то доба запали журнал »Отечественија Записки« и оживљеше у њему смјер »Современника«, почевши и овдје полемику смирним либерализмом ради његова буржоизма и с радикалним индивидуализмом због његовог малог социјалног характера. Тој тројици именованих уредника брзо се припоји и четврти: Н. К. Михајловски, литерарни критик, публициста и социолог. Седамдесете године XIX. вијека у хисторији рускога друштва характерисане су смјером часописа »Отеч. Записки«, који је узео на своју заставу »обрану народних интереса«. Год. 1884. би и овај лист као и »Современник« по наредби владиној обустављен, и истом послије 12 година пође за руком придобити за исти смјер други орган мјесечник »Русское Богатство«, на чијем челу бијаше стари полемик Михајловски. Може се рећи, да су за вријеме пошљедних 45 год. (1856-1901) с прва »Современник« затим »Отеч. Записки« а коначно »Русское Богатство« заступали један те исти смјер, чије су идеје и животни принципи израсли из западњаштва претпрошле епохе, спојене с именом Герцена. Али то није било западњаштво у старом смислу. Реални запад већ је и самог Герцена разочарао, не ваљда ради тога, што се увјерио о истинитости славјанофилства, него зато, што су његове идеје отишле веома далекоодреалног запада, чијом се стварношћу није могао одушевити. Смјер »Современника«, »От. Записки« и »Русскога Богатства« излазећи из главних западњачких идеја, већ зато се не може назвати чисто западњачким, јер саме те идеје забацивале су западно друштвено уређење. Чисто занадњаштво у Русији