СРЂ

— 264 —

садањи народ земље ради тога, јер ће касније из тога зла изићи добро. Ради тога су узрока народњаци држали, да је већ само по себи веома добра ствар осигурати землзиште народним масама, то земљиште цијенити и за будућа покољења сачувати. Задаћа руске интелигенције била је по овом, да ради свима срествима којим располаже, да се народним масама земљиште економски осигура, као гаранција боље будућности. Народ треба љубити, мора му се служити, али овај народ мора бити реални парод садагањости, а не онај умишленк, фиктивни народ будућности, коме треба садашњост жртвоватн. Нека је разум интелигенције и отргнут од народа, срце је ипак с народом. Марксисте су и у овом питању стали на другом гледишту. Ипак нијесу могли као славјапофили напасги па интелигенцију ради њеног западног образовања, а још су мање могли заједно с народњацима захтијевати метанисање пред народним назорима, али су до извјесне границе прихватили учење о истовјетности интелигенције с буржоазпјом, прогласившп са класнога становигата, да се свака интелигенција одржава господујућом другатвеном класом, чијим интересима такођер служи, ради чега се на њој примјећују стопе назора оне класе. Идеали »народњака« проглашени су с овога становигата за меке и буржоазне, и зато протпвне интересима народа. Спас није у том, да буде сачувана самобитност рускога економског уређења, него у том, да што је могуће брже буде дома проживљена сва западно-европска економска еволуција. На овом се мишљењу зауставило сада публистичко мигаљење у иитању унутарњег развића Русије. Свака је струја, коју смо споменули, настојала, да образложн и обрани себе хисторијски и теоретски, или боље речено, хисторијско-филозофски, при чему се на појединим доктринама прпмјећују утицаји западних учења. (Свршетак). Зл. Праг, 1902. Влад. Н. Андрић.