СРЂ

— 263 —

су их такођер називали) сву срећу за руски живот почели очекпвати од наступа Русије на цесту капиталистичког развића према западном узору; они су навијестили рат свему, што запрјечава промјену народних маса у пролетаријат т. и земљорадничкој општини и ситној производњи, савјетујући, да се »руски мужик превари у фабричном котлу итд. Новомарксисте ступили су на литерарпу арену у форми оштрога нападаја на читав назор пародњака, под којим су називом криво разумијевали заступнике разних смјерова. Тај је нападај у своје вријеме наишао на отпор присташа првашње демократске традиције, сада заступане редакцијом »Рускога Богатства« (Русское Богатство). Међу овим органом с једне стране и марксистичким органима (Новое Слово, Начаго и др.) с друге стране, разви се најоштрија полемика. У овој полемици опет је било постављено пвтање о одношају Русије према Западу и о задаћи интелигенције у народном животу. Марксисте су окривљавали народњаке ради њихове романтичке идеализације рускога живота, сравњавали су народњаштво са славјанофилством, шта више говораху, да је народњаштво поријекла славјанофилског и да је исто онако реакционарног карактера као оно. Према њиховом појимању било је главно, да се руски мужик претвори у фабричког радника, да сеоско господарство уступи мјесто фабричној продукцији. Марксова формула о нужности капиталистичког стадија економског развића ради будућег општег значаја рада била је главна догма нове струје. Мисли »народњак&с о том, да.Русија избјегие капиталистички стадиј, проглашиваху за незнанствене. Овај раскол у руском напредно-демократском табору био је у основи својој једино пошљедица несугласног мишљења у питању о садашњости и будућности рускога народа. Ми смо видјели, да су славјанофили већином живјели у прошлости, а западњаци у будућности. Али и одношај према будућности може бити двојак. Цијело питање лежи у том, како се при том гледа на садашњост тј. има ли ова сама по себи самосталан значај, или се њом једино приправља будућност. Они, који су од новомарксиста билу названи »народњаци«, тврдили су, да свако покољење народа има једнако право на срећу и слободу, и да уопће није могуће садашњост жртвовати будућности, те да није могуће лишити