СРЂ

— 270 —

„Оћ, tako ti boga, da nema dalia. I ne će da zatvori! S ovakom vlagoml Zatvori, zatvori! Dosta je više! A Rovese') regbi da je u sobi, pa da nema daha! Dosta je više, zatvori!" Jelena se nije obazirala na negove rijeci. „Oprosti, ujace", rece brzo i ispod glasa, „čula sam, da se otvaraju vrata od dvorane. Hoću da vidim, ko izlazi." Izlazili su popovi, stružuci nogama i žurno pozdravjajući. Senator bijaše s nima. Uhvati ispod ruke kaodemurskog župnika i гебе mu na uho nešto. Svi se drugi okupiše okolo nega. Zupnik, suh, sa zlatnim naocalima i rumen, odgovori glasno: „Znate, mi vaja da smo uz papu. Na prijecac se ne da učinit ništa. Non expedit. Ja da imam pravo na sto glasova, ne bih za stalno dao ni jednog za tog gospodina tu. A biću veoma zadovojan, ako sjajno propane. Ali strah me, jer ovdje svi glasuju za n. Drugo ne možemo, nego nagovorit koga, da ostane kući. Ali „Idimo naprijed", гебе senator, kojemu nije bilo drago, da se o tom glasno raspravja tako blizu kuće. Na to ga žena zovnu s prozora: „Karmine." Barun se okrenu i pogleda gori. I popovi se okrenuše i pozdraviše s nekom poniznom stravom, prigibajući vrat i podižući oci. Baronesa odvrati na pozdrav tek poklonom glave; upita muža, da li je Cortis u dvorani. „Jest, a zašto?" odgovori. „Imam mu nešto kazat", mirno odvrati Jelena i zatvori prozor. „А mama?" obrati se sada ujaku, „što velimama?" „Jesi li zatvorila dobro?", upita konte, spuštajući ovratnik. „Опа se grize i plače i na me je srdita, jer ne ću da pogodim nezinom gosparu zetu.... Ako hoće žrtvovat od svoga, slobodno joj; ali ne mislim, da je tako darežjiva." „Jadne mame", podsmijevala se Jelena. „Suze nijesu toliko skupe. Zbogom, ujače." Pruži mu ruku. Konte Lao stisnu je snažno. Pridrža je za čas bez riječi. „Cuješ", šapne pridušenim glasom, „poznaješ li me, a?" ') Rijeka.