СРЂ

— 271 —

Ona mu pruži i lijevu ruku, te čustveno pritegnu negove k sebi. „Dosta", гебе on. Jelena se silno pouzdavala u ono muževno pošteno srce, koje je toplo kucalo pored mušicave tromosti, koja će bit imala svoj izvor u kakvoj tajnoj duševnoj mahni. Tu su tromost povećale plemićke tradieije i navike, a bolesti, bilo tjelesne bilo umišlene, i gorki skepticizam su je utvrdili. Ta tromost bijaše dostojna svijeta i nega. Sluga dođe da vidi, nije li gosjrodin Danijele zaboravio tu svoje rukavice. Baronesa otrči od ujca i skoknuv iz sobe, side niz tamne male stepenice u ložu. Fri dnu susrete se s nekim, što je uzlazio gori. „Ко je?" reče. „Oni od ribe, lcontesino: Pitantoi. ,,0h, bravo! Ti glasaš za gospara Danijela?" „Ја?... Kad bude glasovao cijeli rib]i rod, glasovaću i ja, gospodo. Ali govore, da zakon još nije gotov." „Nijesi li ti izbornik?" „Cini mi se, da ne, kontesino. Što ćete? Nekakvi izbornici, da bi se sramio i Baronesa preleti ispred nega i siđe doli. Cortis je iz lože s dr. Grigiolijem ulazio u trijem, koji je s ložom međašio. Istodobno uđe iz tajnih stepenica i Jelena. „Odlaziš li ?", rece Cortisu. On joj pruži ruku i odgovori: „Idem kući." ,,Že|ela bih Yam reći jednu rijeć", odvrati ona. Dr. Grigiolo ujudno se postavi dva koraka natrag. „Budite, Grigiolo, tako dobri, obavijestite mamu, da sam za čas izišla s Danijelom. Jelena je govorila sasvim prostodušno i sa smiješkom na ustima. „Idem, baroneso, idem", odgovori revni mladić. „Dakle, gospodine Cortisu, doći ću u Vas sutra u jutro, da se porazgovorimo o tom programu." „Ne. Sutra u jutro odlazim." „Kako? odlazite? Ali ćete se odmah povratiti!"