СРЂ

— 349 —

Али, не гледајући на све те индивидуалне особине дјечије, потребни су елементи и срества обуке, којима би се могла будпти и у напрегнутом стању држати пажња дјечија. Настављање, прије свега, треба удешавати у духу родне земље, а учевни материјал ио могућности распоредпти сагласно животном искуству дјечијем, јер све, што непосредно утиче на живот, физички или духовни, буди интерес, обраћа на себе пажњу. Овдје би згодно додали опште педагошко правило : од ближега даљему, па, ако у овом случају на инстинкт самочувања, тај први извор наше пажње, јаче подјејствује оно даље, него ближе, пажња одма лети првоме. Дјетету је на пр. далеко доступније јагње, што око њега скакуче и блеји, па опет некако радије упућује своје мисли на причу о неком вуку, које је некад појело нечије јагње. Уображење јаче дјејствује на његово саосјећање, а уображење има веома велик утицај на буђење и развиће пажње. Тако н. пр. ми често пута туђу радост, или туђу несрећу тако близу срцу примимо, као мал што не да је то наша лична радост, или несрећа, и у колико је сложенијн, разноврснији дотични догађај, у колико силније п:!бија радост, или несрећа дотичне личности, којој се тако што догодило — у толпко јаче бива напрегнута пажња дјечија, које нричу слуша. Овако би што могло вриједити и за одрасле. Миого зависи и од начина прнповиједања: и простији факт, ако се исприча занимљивим путем, пријатан је, чини утисак, зато и треба код дјеце ту занимљивост подржавати, те, мјесто описпе форме настављања, завести приповједачки. Ето због чега се у основној школи износи очигледност у облику приче, разговора. Ово вриједи за дјецу млађег узраста. Да бп се будила пажња, у колико она истиче из инстинкта самочувања, треба пазити на способност и душевне особине дјечије, њихов животни оппт. Ако се она природним путем не јавља, наставник ће је вјештачким путем разбудити, узимљући понајприје у обзир осјећај части, који треба да његујс код д^еце и на њ по потреби да апелује, чим се приређује паравствена област дјечија. Да речемо коју о значају другог извора пажње, што пониче из инстинкта самоусавршавања.