СРЂ
— 350 —
Коријен пажње понајприје лежи у сили и интенспвности надражаја, и у колико осјећаји већма улазе у радно стање, у толико више напредује, јача психичко стање, у толико је и сама пажња интенсивнија, премда је та интенсивност условни фактор, јер што се чешће пута јак надражај ионавља, ностепено губи своју силу, те ако се јаве сасвијем нови, макар и слабији, заузму његово мјесто. 0 томе нам говори психолошки опит. Зато је наставнику нотребно придати јачу силу оним надражајима, којима смјера да у предавању утиче на душу дјечију, јер ће тијем оснажити психичко стање, интенсивност пажње. Уз ово треба да одстрањује све оно, што није у тијесној вези с предметом, о коме говори, а могло би задржати пажњу дјечију. Овдје би понајприје упрли на одржање школске дисциплине, јер гдје је она на своме мјесту, учитељева ријеч пријања уз душу дјечију, јер се не тиче никакав други надражај органа слуха, с којим упоредо врло важну улогу игра и орган вида. Због тога се и острањује све оно, што би и на овај орган изазивало упечатке, јер ово смета предавању, у ком би случају ученици поклањали вишу пажњу тим упечацима, него ријечима учитељевим. Деси ли се, да се неки надражаји понове, учитељ се брине, да не би исти, као већ познати, остали пасивни, да их изнесе у другом облику, мијењајући и тон и процес обуке, поткрепљујући их разноликим примјерима, те тако поновљени надражаји добију јачу силу, позната обука постаје новина, буди се дјечија радозналост — пробуђена је пажња њихова. Једна од важних чињеница за развр1ће наше пажње и уопште јачање интелекта — то је комбинација нових са старим представама, њихово упоређивање, слијевање, стварање општих представа, чим се душа доводи у активно стање настаје моћ аперцепције, која је у толико интенсивнија и плоднија, у колико је обилатије стицање нових са старим представама, а толико доступнија дјетету, у колико је оно само развијеније у интелектуалном одношају. Сила аперцептивне пажње зависи од јасноће иојмова и од јачине аперцепције, која се рађа међу ријечју и представом. Ријеч, жива ријеч, већим дијелом изазива аперцептивну пажњу у активно стање. Зато ће учитељ и бирати ријечи, свој-