СРЂ

— 360 —

„Što hoću? Hocu, da ti kažem, da mi novaca treba, i da ćeš se kajati, ako ih ne dobijem, јег ću te pribiti u Cef'alu za sve vijekove, i nema Rima, nema Venecije, nema Isukrsta, koji bi te odatle izbavio. Oh, vidjećeš, da ću ili dobiti." „Како, dobićeš ili?" „Sada odmah, od tvog ujaka. Ako ne novac, barem redak ili riječ, jer ja sam dobar dječko, te hoću da se pouzdani. Dosta mi je dobiti novac u Rimu, kroz osam dana. Alisliš li, da se bojim tvog ujaka? Sada mu idem u sobu, i postavljam mu uvjet: Ili Cefalu, ili novac. Ako on bude vikao, vikaću i ja. Eh!" Barun se uhvati za rigjastu bradu, gladeći je rukama. Jelena je nastojala procitati s hegovog lica, da li je iskreno govorio i s namjerom, da je prisili na posredovane. U istinu, barun je imao osobitu vojničku iskrenost, a i neustrašivo čelo. „Učiniću", reče ona, te opazi u negovim očima blijesak zadovoljstva. „Posredovaću, nastavi, ali uz jedan uvjet." „Koji uvjet?" „Da ne prozboriš ni riječi. Inače, zaludu je." „Ne ću." „Ni s kim?" „Ni s k im ." „Sada idi, i zatvori vrata!" Barunovu oku ne izmače otvoreno pismo na stolu. Ali izade, ni ne pisnuvši o tom. No odmali se ponovno pojavi na vratima, i reče: „Znaš, ti moraš tražiti predujam na ono, što ti ujak ne će oduzeti. Za sada bi bilo dosta petnaest hiljada lira. Moraš istaknuti, da su mi potrebne za isplatu duga za jCjefalu, o da ne bi izgubio druge. I moraš mu reći, ako ne dobijem novac, da ću odvesti pukovniju u Cefalu, te da ću joj za kaznu odrediti samo pola obroka.. Razumiješ li? Ili Gefalu, ili novac!" Jelena ponovno čitaše pismo, te ni ne okrenuvši se, reče: „Dobro." Ulaz se zatvori. Bijaše sama. Tad položi pismo. Sjede na svoju razmetnutu posteju, gledajući kroz zapadni prozor ruže, s kojili je prosijevalo nešto, puno sunca. Misli i misli dizahu se