СРЂ

— 361 —

iz njezinog srca. Osnove i odluke sporo su se sastavjale u nezinoj glavi. Ni sjenke ne bijaše u staklenom olcu. Samo se po gdjekad usne bezglasno pomicahu. Izrazivahu mukli slog, kao taknute od unutarne riječi, kad bi silovitije otskocila. Ona napokon ustade, priđe k prozoru, i sakrivena za ružama zaplace. 0 ЗЛУ И ДОБРОМЕ. Из прибмљежака Др. С. Ст. Петровића. Дубровник, 30 ./II. Тек tiiTO одбрујаше и посљедњи, побожни звуци звона, што чистим и смјерним гласом призиваху грјешне људе на вечерњу молитву . •. И треперења њихових одјека шираху се све даље по мирноме простору, таласајући се одмјерено преко високих кровова градских, да се наскоро, клизећи преко површја непрегледнога мора, изгубе постепено над неизмјерном пучином његовом. Море се уљуљкиваше слабпм таласићима као да се спремаше на отпочинак. Копном ћарлијаше тихи повјетарац. А на занаду видик постајаше ружичастије боје од потоњих зрака јаркога сунца. Путем к оближњој црквнци жураху се двије, три закасњеле старице на вечерњу. Сутра је света Палмана Недјеља. И још вечерас свуда у простору као да се спремаше нека свечаност: све бијаше тихо, мирно и побожно, као да се вас свијег под сводом небеским бијагпе претворио у какав бескрајан божји храм, гдје ће се наскоро запалити небројена звјездана кандиоца небеска и отпочети читати света служба божја. У исто вријеме близу мене крај мора исхмиље полако и опрезно из свога мрачнога скровишта у једној пукотини од стијене један велики иаук. — Постаја мало мирно као ripe-