СРЂ

- 401 —

jem, gledajući rastreseno svoju ženu i konte Laa. Još se nije bio našao na samu s punicom, s toga nije ni znao za vijest o novcima, koju joj bijaše dala Jelena. Sada će Jelena bit govorila sa stricem, dok su oni bili na službi. S kakvim uspjehom? Obojica mu se učiniše da su dobre voje; razveseli se. U to nelci podvornik izađe iz dvorane, dođe najaviti dolazak nekog društva gospode iz grada, „Jeleno, Jeleno!"- poviče kontesa uplašena, „pomozi mi, draga, radi rucka; hajde i spravi. Bog ih vidio, doći na ovu uru!" Ona potrča u susret pridošloj gospodi s Perlottijem, Malcantonom i Grigiolom. U toj zabuni, Di Santa Giulia nađe naein da prišapne Jeleni: „Govorila?" „Gotovo", гебе ona, žureći se put kuće. Di Santa Giulia ostade sam s Laom za čas, jer se Jelena, prije nego će ući u kuću, okrete, i zovnu ovog potoneg. Barun mu pruži ruku, i reče: „Hvala." „Ne treba", odgovori Lao suho, misleći da mu zalivajuje na konma, te dovikne Jeleni: „Evo me!" Barun ga pusti da ode, uputi se velikim koracima, s klobulcom na zatioku i s bradom put vjetra, prama roju štitova od sunca, te se viđaše kraj dvojih kola zaustavlenih pred konušnicom. Bijaše došlo barem deset ili dvanaest osoba, što gospoda što gospode. Konte Lao učini toga dana čudo, te dođe na ručak, i ako je ručak bio uru docnije zbog novih gostiju. Ovi odmah stadoše govoriti, žaleći, o odlasku Jeleninu. „ Kad smo na tomu, konteso Tarkvinijo," iznebuha će barun, jeste li se razumjeli s kočijašem?" ,,Eh", reče ova zlovojno, „nije li Vam rekao moj djever, da ćete dobiti kohe?" Di Santa Giulia nakloni malko glavu prama stricu, zami'nila mu nekakvu zahvalu. „Ма što?" rece onaj u čudu da barun ne zna o koiima; i odmali se zaustavi. Kontesa Tarkvinija, netom je mogla, zapita Jelenu da li je vještica. Sve uređeno, pače izmjenivalm i komplimente među sobom! Umjede još dobaciti u ulio zetu: „Bićete sada zadovolni", na što on glasno odgovori: ,,Za cijelo."

26