СРЂ

— 424 —

КУЛТУРНИ ПРЕГЛЕД. Иредавање о срнскол плену у Старој Србији ii Маћедонијн. Професор Велике Школе Др. В. Ђерић држао је у Београду предавање о сриском имену у Старој Србијн н Маћедонији. 0 томе важном предавању донијела је »Уставна Србија« овај нзвјештај : »Предавач је отпочео говорити о граници нзмеђу српске и бугарске говорне области и указао па то, да се она која је примљена не може пауком бранити и да се за сада још у оиште тачна граница и не може повућн. Што је ова која се и данас узима, кад је о томе ријеч, нетачна, кривица је до Шафарика, који је о томе писао не знајући тачно гдје је граница између српскога и бугарскога језика, пошто никад није тим странама путовао. И Вук је није тачно знао, али се уздржавао да о томе пише, прије него што еам кроз те крајеве прође. Овдје ондје у његовим дјелима налазе се по нека факта и о овом питању. У »Рјечнику« је, на примјер, гдје је ријеч о Дибри испричао, како се на Цетињу разговарао с иеким Дибранима, који су говорили сршки и свој језик обиљежавали као сриски. »Послије овога је ирешао на то да покаже, какав је појам Маћедоније био кроз вијекове, од кад се она у опште у историји помиње. Нарочито је скренуо био овом приликом пажњу на факат, да је Маћедонија, no ономе како су се њене границе схватале у XVI. и XVII. вијеку, обухватала и велики дио сјеверних српских земаља (Зету, Херцеговииу итд.). Предавач је добро учинио, што из овога факта, који је Руварац лијепо објаснио, пије изводио никакве закључке, него је дотакавши га се, потпуности ради, простим поменом, прешао па говор о томе како су, према очуваним писмепим споменицима, сами домороци називали свој језик у крајевима јужно од Шара и скопаљске Црне Горе. Масом марљиво прибраних исписа и записа из споменика од XV—XVI. вијека па на даље утврдио је факат: да су сами домороци из тих крајева називали свој језик сржким и да су га сами сматрали као језик сршкч, а себе као Србе. Нарочито је много таквих исписа