СРЂ

- 423 Емири. Да сам моћан, да сам силан, Али ја сам пјесник робља, Да колајпу златну iiociim , Без добара и палата, Је л' да би ме ти љубила, Без колајие златне, свилне, Да се тобом ја поноснм? И без кула сјајног злата. Да ја имам куле злата Само имам харфу стару, И добара ii палата, Што боговн мени даше, Је л' да би ме ти љубила Да њом тјеншм тешке јаде, И грлила око врата? Кад ме с неба истјераше. Беч. Михаило Мирон. ■m Horatijeva oda (V. 1.) Којс momče tarialmo na ste]i ružičnoj mirisima tečnijem oblito grli te u spili, Piro, prijatnoj ? Komu rusu lcosu prosta A gizdava pribadaš? Juh vjeru kolikrat i bogove m'jenene plakaće, a burnu s vjetara mutn'jeh pučinu u čudu će zagledati, Lakovjerno ko te sad uživa zlaćanu, ko sveđ u te slobodnu, sveđ jupku uzda se, var|ivom nevješt lahoru! Kuku jadn'jem kojima si, Ne znajuć te, ugledna; svetome o zidu kaže mene štičica zavjetna, ha|ine smočene da sam izvješ6 bogu mora gospodaru. Na Cetinu 1903. L. Zore.