СРЂ

— 464 —

па му на један мах у мислима плану неки одсијев, који му чисто сагорје осјећаје; па му срце закуца силно и убрзано, као да хтједе понова да га оживи и покрене на неки нов рад, у коме ће бити више озбиљности и вјере; па на један мах клону, срозавши се иа под, и тад још једном, с изванредним напором потоње воље, окрете главу на обје стране, погледавши оба дјетета, само му се сад по лицу изли нека мекота и благост; у очима нека неисказана топлина, пуна љубави, бола и суза, пуна чежње и страха; на уснама један тнхи, благи осмијех.... и све се утиша.... А киша досадно пљушти, огрнута и заклоњена тешким и мрачним слојем ноћи, само се чује њено живо пуцкарање по каменом поду и писка дјечија са боним и нејасним: — Мама, шта је тати ?!.... Ник. Т. Јанковнћ Gr R U Ž. Topograflčno-povjesničke bileške (1) Vice Adamovića. Preštampauo iz IX. i X. knige „Tirastva" društva Sv. Save uz popravke i popune. I. Se portus Gravosae aperit satis amplus, et undas Nobilis Adriacas inter, quo plurima semper Stat puppis, semperque novas ubi eonstruit auđax Navita. G. Perrich „Periegesis orae rhacusanae." Koji god se pisac bavio Dubrovnikom i negovom istorijom nije mogao a da s ushitom ne spomene i Gruž, kao no ti pristanište dubrovackijeli brodova i mjesto, gdje obicno putnik najprije stavi nogu na zemjište nekadašne aristokratske, slobodne državice. Gruž to odista zaslužuje, ne samo jer s Dubrovnikom sacihava jednu općinu, te gaji iste nade i težne, nego jer je polo-