СРЂ

— 528 —

zom Mihom Bonom, koji je tad boravio u Beču, i pročita neka riegova pisma. — Ovaj je senator bio već mjeseca Jula upravio spomenicu dvoru londonskomu i bio jc zadobio zaštitu odličnili Engleza u prilog svoje domovine; tako je isto bio obavijestio druge dvorove saveznijeh vladara, da je republika dubrova eka bila na silu potlacena, ali da se nikad ne bijaše odrekla svojih prava.

P JESNIŠTVO.

C м o p a.

Пјева соко пјесме своје, Бијућ' веслом морске вале, Ја их слушах — чудне зборе, С другог краја барке мале. Пјева соко пјесме срца, Милујем им чути гласе: Чини ми се да му ијесма Креће море и таласе. Пјева соко, ијева мили, Приближи се ијесмом мени. Нојца мири дахом чежње, А ми тако загрљени.

Ах, ти гласи чежње силне Обујме ме, оборе ме, Као лава са вулкана Залију ме, изгоре ме. И док чежња огње шири Ја умирем од милине, Срце моје узноси се Са љубави у впсине. А око нас српско море Под бродицом нашом лаком Зрцало је зв'јездицама Са сребрним луне траком.

У даљиии сјен ловора И товара сјетни крици; У близини наши знанци, Њихне шале и узвици. Спљет. _ Јунпја. ♦фв-