СРЂ

т S R Đ

Br. 14. Dubrovnik 31 Jula 1903. God. II.

0 ВАСПИТАЊУ И ЊЕГ0В0М ЗНАЧАЈУ ПО ЧОВЈЕКА И НАРОД. — Коста Мајкпћ. Човјек расте и развија се под утицајем породице, школе и друштва. Дијете кад се роди тако је слабо, да кад не би имало родитеља, брзо би загинуло и ишчезнуло са овога свијета на који је тек дошло. Доиста може се рећи, да човјек при своме ступању или ири својој појави на овај свијет мало моћнији је од сваке друге животиње. Док друга жива створења брзо долазе до своје снаге, тако да могу сама живјети и борити се за опстанак, дотле дијете, из кога се има човјек развити, остаје дуго вријеме слабо, без снаге и свијести да себи помогне и да се о себи стара. Па опет каква је разлика међу животињама и малом дјечицом и како су миого та слабашна дјечица савршенија од обичних животиња! Животиње само тјелесно расту и наиредују а што се тиче душевног развића и свијести ту оне заостају за дјецом или боље рећи за будућим људима далеко, неисказаио далеко! Човјек долазећи на свијет без икакве је снаге и моћи, али за то је добио од оца небескога велику награду: Бог је човјеку дао разум и свијест, створио га је ио своме обличју, учинио га је својим сином и одредио га је да влада над свијем на земљи. Животиње долазе на овај свијет и остављају га слијепе, без свијести, без више душевне свјетлоеги, а човјек постојано кроз све вријеме својега дјетињства и младости, душевно иапредује; његова свијест јача п разум се развија; његова душа богати се са науком и мудрошћу; он се научи не само познавати себе и свијет око себе, већ се научи познавати и Бога, научи се љубити га и живити по његовом закону и заповијестима. Животиња 39