СРЂ
— 630 —
не мисли о вјечности; њен је живот пролазан и тренутан, а човјек се рађа да вјечно траје, да вјечпо живи и да га никада нестане. Човјек са својом душом приближује се Богу и познаје Бога, на за то његова дугпа и онда, кад се тијело раснадне и претворн се у прах и даље живи: ]ер Бог који је створио људску душу вјечан је, па с тога је и наша душа бесамртна! Човјек као iiito видјесмо долази на свијет и без тјелесне и без душевне снаге. Тек послије великих напора, које морају да подносе први пријатељи и заштитници дјечији, отац и мајка, подиже се дијете на властите ноге и почимље живјети и управљати се по властитој памети. Кад погледамо на новорођенче и кад видимо како је слабо и како за ништа није подобно, готово се морамо дивити откуда то, да из такога црва може се развити једном најмудрији и најплеменитији божји створ на земљи. Алн не треба заборављати да дијете, чим остави материно луно, већ доноси на овај свијет у себи заротке душевности и скрива у себи клицу разумнога и свијеснога божјега створа: будуЛег човјека. Ми вјерујемо, да је Бог човјеку дао душевне п умпе моћи; те моћи као заротке и клице дијете доноси са собом на свијет, а старији су дужни старати се о том, да се потенцијалне моћи, које дијете већ у себи има правично развијају, како би могло дијете кад једном постане човјеком живити свијеспим људским животом, те тако се одужити Богу по образу којега је створено и људима (родитељима, учитељима, друштву), који су се старали о њему за вријеме његове слабости. У којој се земљи старији брипу како треба о својој младежи, у тој земљи мораће бити и среће и божјег благослова. Та брига или старање одраслијех о неодраслима или старијих о млађима зове се васиитапе. J ohi грчки филисоф Платон мудро је рекао, да ништа није божанственије на свијету него ли васиитавати малу дјецу; васпитање дјеце, вели Платон, најбоља је служба Богу. Доиста кад би сви људи умјели да схвате важност васпитања, наша би земља сасма другу твар добила и узвишено начело Христово, братства и једнакости, било би остварено а љубав хрпшћанска спојила би све људе и одстранила би свако непријатељство и сваку крваву војпу између иарода.