СРЂ

— 631 —

Не ћемо погријешити ако кажемо да је васпитање тако старо као што је стар и род човЈечји. Чим се човјек појавио иа земљи, одмах се је почео старати и о својим млађима, о својој дјеци. Али између данашњег људског покољења и првог човјека иостоји дуги низ вијекова. Први људи нити су имали толико искуства, пи толико знања, спреме и способности као што имамо ми, дјеца двадесетога стољећа. Први људи живили су у дивљој природи и борили су се са страшним и дивљим звнјеровима. Ти наши претци тако се много разликују од нас, да ми, кад бисмо их сад видјели, не бисмо хтјели ни вјеровати да су то наши претци. Паипак ти наши претци ма како да су били груби, дивљи и сурови опет су, како су то пајбоље знали, бринули се о васпитању својих потомака. Разумије се, да је то васпитање у свему одговарало времену у коме ти паши претци живљаху. Примитивни човјек није познавао овако угодан живот као што је наш. Он се задовољаваше с оним што му природа готово пружаше а од непогоде и љутога звјериња прикривао се по рупама и пећинама. Први људи пијесу се бринули ни мало о будућности; они живљаху треиутним животом. Кад су били гладни насићавали су се оним што им природа пружаше а кад баш не би налазили довољно коријења у земљи и воћа и биљака по шумама, онда су подизали се у лов и ловили било рибе, било сухоземеке животиње, на су се њима хранили. Као што се види живот првих људи бијаше сасвим једноставан. Старији су врло лако научили своје млађе, гдје ће, кад су гладни наћи себи хране и гдје се имају склонити, кад их окупи непогода или пепријатељ; дакле васпитање првих људи (ако се то може и пазвати васпитањем) било је кб и њихов живот једноставно, а уз то још и просто и лако. Али исто као што се и дијете по божјем закону поступно развија исто тако се и читав људски род помало развијао, културно напредовао и корачао човјечпијем животу и бољој будућности. Шта је то стало труда, шта ли муке и напора док су наши претци научили се да подижу себи колибе, да од кожа дивље звјеради праве себи хаљине, да припитомљавају разне животиње, да се привикпу земљорадњи и пастирском животу, да се науче правити себи алатке и најпростије оружје зе обрану од спољашњих непријатеља и т. д. Читаве хиљаде година су протекле,