СРЂ

— 632 —

док се је човјек свему томе а и којечему другоме научио Тако је људство наиредовало; тај наиредак вршио се тим начином што је вазда старија генерација предавала млађој генерацији све своје културне тековине а млађа генерација те тековине, које је примала и иаслијеђивала од својих старијих, даље је усавршивала и остављала, и то што је примила и то што је сама привриједила, будућим покољењима. Тако је то ишло све до просвијећеног нашег времепа! Кад су се људске нарави већ бар донекле унитомиле и кад су људи већ отпочели живити удружено, поднјељени у мање или веће групе, племена и државе, од тог момента датира и неједнакост међу људима. Исторнја нас учи, како је и код најобразованијих народа старога свијета владала неједнакост међу људима. Азијски народи н. пр. бијаху подијељени у касте; код Египћана, Аснраца, Персијанаца и другијех народа у Азији, поједине касте, које имађаху моћ и силу у држави прогониле су, кињиле и на сваке муке стављале ниже слојеве друштвеие; људи из нижијех слојева и не бијаху пишта друго до биједно робље, које мораше да сваки ћеф и сваку самовољу својих обијесних господара испуњава. Представници вишијех каста, свештеници, војници и др. располагаху не само имањем већ и животом и слободом кукавне и обезоружане сиротиње. Виша културна добра не бијаху ни у колико нижим слојевима народним приступачна; тим добрима користијаху се само више господарске касте. Коме није познат јелински или стари грчки народ? Цијела модерна Европа прпзпаје сгаре јелинске филисофе за своје прве учитеље. Па ипак ни један образованији народ европски не би никако желио, да се уредбе старих Грка и начин њиховог државног живота уведе у његову земљу. Грчки народ није био сав слободан; он се дијељаше у главном на двије класе: у прву мању класу спадали су слободнн грађани, који узимаху ућешћа у државној управи; а другу далеко већу класу еачињаваху робови, који не имаху никаквијех права ии слобода. Господујућа класа, или тако називани слободни грађани, ирезираху и бјежаху од свакога физичкога рада; они држаху да такав рад слободног грађанина понижава, па с тога они све оне иослове, око обављања којих потребно је ознојити се