СРЂ

— 645 —

40

поново пред бирача! Ничега више сјем политике: и за ручак и за вечеру; у кревету као за трпезом! Један народ који би јео новине мјесто хљеба, који би се на то свео да прави ланац чекајући да му дође ред на спуштање куглице у кутију, немајући времена чак ни да се усекне! Ствар је проста. Касапи, у својим дућанима, подбадају свијет на потрошњу меса. Чим је политика постала каријера, природно склониште болесних амбиција, малих људи који су на свима другим мјестима пропали, природно је, да нас ти људи претрпавају политиком. То је борба за живот. Шта би било, на примјер, од Г. Флокеа, или Г. Ганка, или других, кад би им, данас или сутра, Француска којој досађују одузела њихову краву музару? Адвокати без дара, романтичари десетога реда, непознати прелазници баналних тротоара. Напријед дакле политнко! свуд политику, увијек политику! Што је мутнија вода изобилнији је лов. Служе се људи политичком глупошћу ко сталном сјечом горе, и запјевају од бола и бјеснила кад им се да само двадесет и неколико дана да је на велико експлоатишу. Ах! ја мрзим ту политику! мрзим је због празне ларме којом н ас заглушује, и због малих људи које нам намеће! Видјећете, ма шта се десило, какву ће нам сироту скупштину опи послати. То је као каква пјена незнања и таштине коју нам опште право гласања гура у Париз. Некадање лутке, непознате звијезде попадале у пшптавило, ниски славољуби који се увијек јачег држе и који се задовољавају коском за глодање, болесни мозгови сањајући о освети својих једноставних пораза, сви поремећепи прохтјеви и све подле лудости! Кад какав, само разборит човјек прође и баци поглед на овај заврели гамеж, он застаје, упренашћеп, веома ожалошћен. Шта? је ли могуће, зар је то дакле Француска? Не, Француска је на другом мјесту, опа није с црвом који је прождире, она је с оном својом дјецом која мисле и раде.