СРЂ

- 679 —

„Kad će se držati slava da li u septembru, ili oktobru, o toru пе ćemo govoriti, nego ćemo reći nešto što je daleko zamašnije. Prije lieku godinu predlag'alo se, da se održi srpski literarni kongres. U današnim prilikama, on je od prijeke potrebe; prije kad se o tom govorilo, jjredlagano je, da bude u Karlovcima, i sad je došlo vrijeme, da se to može ostvariti. „Proslava pedesetogodišriice novije srpske kriiževnosti i otkriće spomenika jednom velikom pjesniku, zacijelo je najboja prilika za kongres, jer mi. ne samo da mislimo, nego smo uvjereni, da će se tu steći veliki broj kriiževnika. Pa kad je to tako, kad su prilike tako zgodne, na što da ih propuštamo. „Mog'li bi se tada i naši kriižari sastati i urediti svoje poslove, progovoriti kako da se unaprijedi naša kriiga. Ta srp. akad. omladina izdala je krasnu stvar „Vukadina", alarmirala cijelo Srpstvo, obratila se na 310 рол-jerenika i prodala jedva riešto preko 1000 primjeraka. Kakve su našo kriižarske prilike, a i kriižari (šta se smijete, ne moram ja odmah misliti Braću Popoviće), svako zna, pa je krajrie vrijeme, da se i o tom rijee povede." * * * U Beogradu umro je istoričar i rodojub Panta Srećković. Bio je profesor istorije na Velikoj Školi i redovni član Krajevske Akademije Nauka. Panta Srećković rođen je u selu Krčmarima 1833. godine. Tu je i škole učio, a dovršio ih u Drači. Godine 1848. stupio je u bogosloviju, odakle je, poslije dvije godine, poslan u Rusiju, gdje je učio četiri godine u seminariji. Ovdje je bio odličan dak, te je i bez bogoslovskoga kursa preveden u duhovnu akademiju u Kijevu. U ovoj je akademiji svršio filosofski kurs, a stekao potrebno znarie iz klasičnih i novih jezika. Iz akademije pređe u universitet kijevski, u kojem je učio četiri godine i po tom 1859. dobio prvi naučni stepen kandiđata. Po povratku u Srbiju bude postavlen u liceju za profesora opšte i srpske istorije. Kad se obrazovala Velika >Škola, i u rioj je postavlen za profesora srpske istorije, pa je blizu četrdeset godina učio srpsku omladinu. Pisao je vrlo mnog'o, a počeo je pisati još kao studenat u Rusiji. Među mnogobrojnim spisima se ističu ovi: Rodosloeije srpskih carej. Glasnik XXI. 226. Stefon Nemana Glasniic XXVII. 193. Opšta istorija. Nejaki Uroš. Glasnik XXVII. Vukašin. Glasnik XXVII. Istorija srpskoga naroda. Kri. I. (600-1159). Kriiga II. (1159-1367). Osim ovoga pisao je i na ruskom jeziku. * * * Akademski senat Velike Skole u Beogradu izabrao je za profesore srpske istorije Dr. Stanoja Stanojevića i Lubomira Jovanovića. Kral Petar I. naimenovao je kriiževnika i profesora Dobra Ružića za bibliotekara dvorske biblioteke. * * * Srpska Dubrovačka Omlađina prirediće na 2. avgusta o. g. pomen Branku Radičeviću j'rilikom peđesete obletnice od smrti riegove. U 10ura pr. p. biće u pravoslavnoj crkvi opijelo; po podne istoga dana biće komers u dvorani srpskoga }>jevačkoga društva „Sloge", na kome će stud. phil. Stijepo M. Kobasica govoriti o životu i o radu Branka Radičevića.

* * *