СРЂ

— 702 —

задовољне масе мишљаху да је могуће зло одстранити само насиљем и иревратима. Тако је ионикао у Европи анархизам и нихилизам. Али масе почеле cv се брзо тријеннити н долазити до увјерења, да се насиљем и револуцијама не може ништа постићи, већ да је потребно зло одстрањивати просвјетом и организованим радом. Социјална демокрација у западној Европи данас сасвим друкчије ради него itito је радила педесет година назад. Данао она гледа да васпита н образује своје чланове, да се добро организује и да тако добије што јачег уплива у државама, па да помоћу законодавства и иарламентарннм путем дође до својих идеала: равноЋравности шлитичке и господарског бољитка. Песимизам, који бијаше у првој половини деветнаестога стољећа међу радничком класом јако одомаћеп, почиње да уступа пред љубави за животом и вјером у сношљивију будућност. У новије вријеме одомаћава се у Европн мелиоризам, који не признаје овај свијет ни за најбољи ни за иајгорп; појима свијет реално, такав какав је, али у исто вријеме има повјерења да је могуће побољшати га. Мелиоризам вјерује у напредак, али тај напредак не схвата једнострано као рационалисте у XVIII. вијеку; он признаје да није доста развијати човјечји интелекат, већ велику пажњу нужно је обратити и на човјечју вољу и осјећање. Васпитање је само онда добро и врши своју улогу ваљано, ако цијелога човјека развија. — Некада Су школе постојале искл>учиво за привилеговане касте, данас се школе и васпитање уопгате све више демократизују. Некада дјаци у школама учаху познавати само прошлост, па и њу једнострано а данас поред историје човјек у школи учи познавати и савремени живот, па богме донекле и будућност одређивати. Васпитање сваким даном добија више практичнији карактер, што је сасвим добро, јер од какве је фајде човјеку знање, ако не умије да га употреби и да се користи њим у животној борби? Модерии идеал васпитања је социјалнн. >Васпитање индивидуално је подређено социјалном.« Тако учн у наше вријеме Натроп а с њиме и многи други. Тим идеалом одушевљаваше се јопт у XVII. стољ. славни Коменски, а на остваривању тог идеала радио је неуморно кроз цио свој трудни живот и Песталоци. >Још у најранијем дјетињству треба