СРЂ

— 723 —

Dakle je nužno, presvijetli gospodine zastupniče, vrlo nužno, da gospođa baruniea ide odmah, da pode daleko, da živi veselo usred л т еве1е čejadi, i da igra svetu muziku Cimarozinu. Dubokim štovanem Vaš preponizni i preodani Dr. A. Niscemi. Časnom Dcinijelu Cortisu zastupniku na Parlamentu u Шти. Ćefalu, 14 februara 1882. Činim li dobro, što ti pišem? Cinim li zlo? Neznam. Oprosti mi na ovom neskladnom uvodu. Bila sam bolesna više nego misliš. Sada se oporav|am. Bog sam zna zašto, ali nijesam više .Jelena, nemam više svoje čvrste vo]e, list sam, koji dršće pri svakom vjetru; i razbor mi se pomutio, srce mi je slabo, slabo, plačem radi ničega, srdim se ni za što, odviše sam dijete, odviše sam žensko. Primila sam neobično pismo, koje me je neizmjerno uzrujalo. To je tvoja majka, koja me zakline, da posredujem kod tebe. Htjela bi živjeti s tobom. Ona kaže umrijeti kod tebe, ali se možda vara: ne umire se, kad ti to sve obećaje, kad te na to sve pozivje! Ali zašto se obraća meni? Jesi li joj ti govorio o meni? Prvi mi je nagon bio, da joj odgovorim: ja, sam već mrtva; obratite se đrugovdje, želim Vam svako dobro. Pak sam promislila: Danijel mi je pisao dva lijepa pisma, toliko zanimiva; ja ću mu zahvaliti i pisaću mu i o ovome. Jadna žena, moli me tako vruće! Ima i tajanstvenih stvari u nezinom pismu, natueana, koja se ne razumijevaju. Regbi da joj je neko od moje porodiee učinio velika zla. Ko će to biti? Ali to me ne dira; ne možeš misliti koliko sam postala ravnodušna prama nekim stvarima, svojom poremećenom osjetjivošću. Baš je ona, te mi čini bolest; nalazim te odveć strogim; bojim se, da nijesi nepravedan! Našao si ženu pokvarenu; ma nije li i nesretna? A kolik su dio u nenoj krivici imali priroda, Judi i stvari? Dopusti joj da dođe u Rim, da ti govori koji put, da te vidi barem; barem da živi