СРЂ

— 792 —

zgode, o našoj dobroj vo| i. da mu na svald nacin pomognemo. Jelena pak pridoda mojem pismu pisamee u kojem mu govoraše da dolazi u Rim s namjerom da mu bude od pomoći, ako ustreba i proti negovoj vo]i; i naznaci mu dan i uru našega dolaska, hotel gdje ćemo odsjesti. On ne odgovori, ali neka ide; rnožda nije bilo vremena, ako hoćeš. Dolazimo ovdje, nadamo se da ćemo ga naći na stanici. Uh! nikoga. Pitamo Clenezzija, a Olenezzi, crven kao Bak, smijesi da ga je vidio i jutros, da je posve dobro, da će bit pošao tamo, da će bit pošao onamo. Nije bilo vremena da se razjasnimo, ali se razumije da i naša pisma nijesu ucinila ništa. Sađa, reci mi ti. Onaj posao o ispat.i je li dobro uglavjen? — Jest, jest, uglavjen je, odgovori Cortis brzo, ne htijući uzaludu uznemiriti gospođe; jer, ako stvari nijesu u onom casu uređene, za stalno su se imale urediti na podne. — A on, nastavi kontesa, zna li za odgodu? — Zna. — A što je rekao? — Ja nijesam govorio s nim, ali po Glenezziju znam da se pokazao zadovojan i da mu je bio vrlo zahvalan. — Dobro, a sada reci mi, dragi moj: što imamo ciniti? Gn, razumije se, ne kani se pokazati. Treba li da mu pišerno? Treba li da ga potražimo? -— Kontesa Tarkvinija stade mučno disati, grizući se za donu usnu i trepteći očima kao da joj ona misao, da ona pode tražiti svoga zeta,izatoliko pretrp|enih uvrijeda,natjerujeiz srcasuze odjeda. Jelena ne bijaše još otvorila usta. Sjedeći prama svojoj majci, činaše se da nije ni pazila na nezino dugo govorene; gledaše u prazninu ugaslim, nepokretnim ocima. — Koji je nadnevak, гебе Cortis, iza kako je nekoliko mislio, koji je nadnevak imalo pismo? — Koje? ;; Ono tvoga zeta, posjedne. Kontesa se ne spomihaše; pogleda kćer: — Jelena, reče, hoćeš mi uciniti jubav? Ono pismo? — U tebe je, majko, odgovori Jelena slatko. Iznenadna rumen osu joj se licem. Ne bješe promislila, kad je odgovorila, da će jamačno sada ostati sama s nim.