СРЂ

— 808 —

/ ПССС!. .. - АНТОН ЧЕХОВ. Иваи Егоровић Краснухин, један од малих сарадника листова, враћао се кући доцна ноћу намргођен, озбиљан, и некако особито замишљен. Изгледао ie као да ишчекује преметачину, или смишља самоубијство. Шетајући но својој соби, зауставља се, подиже косу у вис, говори тоном Лаерта који се сирема да освети своју сестру: — Сломљен, душевно уморен, срце ти притисла туга, а ти ваља да сједиш и да пишеш! И то се зове живот! Зашто још нико није описао тај ужасни раздвој, који се збива у кљижевнику кад је жалостан, а мора да забавља свјетину, или кад је весео, да по наредби сузе лије? ,)а морам бити чио, равнодушан, хладан, оштроуман, али представите себи да ме мори туга, или рецимо да сам болестан, умире ми дијете, рађа жена! Тако говори он, тресући шаком и преврћући очима. Затим иде у спаваћу собу и буди жену. — Надо, рече он, ја одох писати. Молим те, да ми нико не смета. Није могуће радити, кад дјеца плачу, кухарице хрчу ... Гледај да буде готов чај и ... бифтек. ... Ти знаш да без чаја не могу писати. Само ме чај кријепи у раду. Вративши се у своју собу, он скида горњу хаљину, нрслук и ципеле. Свлачи се полако, затим, са изразом увријеђене невиности на лицу, сједа за писаћи ето. На столу нема ништа uito би било обично, свакодневно, него све до најмање стварчице показује да је донесено и размјештено по нарочитим идејама и строгом програму. Мали кипови и слике знаменитих књижевника, рпа рукописа, једна свеска Бјелинског са заврнутим листом, затиочна кост мјесто_ непеонице, једне новине савијене небрижљиво али тако да се види мјесто забиљежено модром писаљком за крупним записом са стране: »подло!« Такође десетак недавно зарезаних писаљака и држаља са новим перима, справљених за сваки случај, да не би какви спољашњи узроци ни за тренутак ripeкинули слободни, стваралачки полет....