СРЂ

— 821 —

osvetna krv na Caslava; obezglav|eni narod kao da oživjuje, te opet hrli za Caslavom priznajući ga velikijem županom. Klana пш se Zeta. i Travunija, Neretva i Zahumje, ostrva MJet i Korcula, Brae i Hvar. Silan Srbin postade tada. Caslav siri međe svoje, i u Srijemu se bani, dok Ugrin ne navali na n. Caslav pogibe, ali kako, ne zna se. I sijedi guslar, pjevajući Caslava, ne znađaše da li ga strijele ugarske zasuše u šatoru, ili pade s macem u ruci, ili ga koni ugarski razgaziše i razniješe na plocama svojim, iii ga Sava voda studena odnese u liladne dubine svoje«! ... . Ovako Sremac svršava. Pripovijetka je zacinena vrlo zgodnijem upoređenima, primjerima iz mitologije i iz biblije, pa još i narodnijem poslovicama. Razne momente plasticno nam prekazuje jakošću, zvonkošću, jali slabošću rijeci; divno crta psiliološku stranu našega naroda i negovo cijenene i poštovane običaja. Pod sto]etnim hrastom narod na dogovoru, a Sremac meće u usta ovake rijeci glavaru zbora: Dogovor kuću drži, veli stara rijec naroda našega, pa za to vas i pozvah, da cujete poklisare, da prikupite pametne sile vaše i poslažete ih, i uvrstate više veđa vaših, pod mudro čelo vaše, pa da im damo odgovora«. Na ovakav način, ovom kompozicijom rijeci izraziti se za samo pomnivo saslmane, ne može no sam Sremac! Prestajem sa žejom da ova nova Sremčeva kniga uzima mjesto u svakoj srpskoj kući, i ako jednoga Sremca i ne treba preporučivati, jer samo ime Sremac dovolna je preporuka! Dubrovnih. Озјап Marjanić. Допудска Сиротица. Спјевао Иетар Орерадовић надопунио Стјеико Илијић. Познато је да је велики Прерадовић оставио за собом неколико иедовршених пјееама; међу ове спада и »JIoпудска Сиротица«. Овај су еп, или боље да речемо фрагменат епа, многи прогласили најљепшом творевином Петра Прерадовића. Неки ће бити увјерени о том, а многима ће опет нмпоновати Прерадовићево име, јер пошто је од Прерадовића — мисле да већ по том мора бити дивно. Такав култ и