СРЂ
— 864 —
ствари он изражава у кратким и малим сличидама, у одсјечно насликаним контрастима, у јаким антитезама, елегичним и дискретним рефлексијама, каткад у алузијама и симболима. У свему томе, он тужи и жали. Каткад пак мјесто да жали, он шиба сатиром. Није то забавна сатира пуна хумора (којега ипак има на којој страници »Иња«), већ је то иронија и сарказам који је пјесник употријебио да узалуд не просипа своје сузе. Каталинић као писац цртица специјално хрватске патриотске нарави има мање симбола, а више рефлексија и више тенденције. Можда ће когод приговорити да износи врло обичне и ниске случајеве, те да ваљда у неким цртицама (као н. пр. у »Црвенкапићу«, који је хрватско дијете а иде у школу Lega Nazionale) има нешто страначкога. Али ко познаје љуту борбу између хрватског и талијанског елемента у Истри (одакле је Каталинић родом), одмах ће увидјети не само да тај приговор није оправдаи, него ће и признати да су овакове цртице најискреније у »Ињу«. Као свој и независан човјек, Каталинић мрзи данашње етање своје домовине. Знајући да ово својим земљацима не може јасно изразити, уиотребљава алегоричне ријечи. Характеристична је у овом погледу сврха цртице »Лав«. Описујући заробљена лава, »краља Сахаре«, гдје плеше, наставља: . Ја не могох да даље гледам тог заробљеног лава. Сјетих се „другог лава поносног и салног, који је крв лио за кршћанство и слободу, „те га прозваше: antemurale christianitatis. Тај лав, тај див Јаробљен плеше „данас кривњом властитих синова уз свпрку ,,Wiener Walzera" и „Czardaša", „па ми се причинило ко да је томе лаву намијењен онај иронични: танцај „медо!" Каталинић, рефлектујући на нашу народну неслогу, враћа се својој тузи и меланхолији, као н. пр. у цртици „Гаров" и „Сније ханџар", гдје се бави завађеном браћом једнога нам рода. Тако исто сјетно рефлектује пјесник говорећи одродима свога рода, којих увијек има гдје су сукобљена два супротна народна елемента, ria тако и у нас и у Истри. Иначе, када roвори о роду своме у опће, видимо у њему свијесног патриоту и оптимисту, који се нада еигурној бољој будућности. Као пјееник у прози, Каталинић је створио доста управо ноетичних и оригиналних прича. Има их три врсти. Или се служи начином баснословаца, стављајући животињама у уста