СРЂ

— 865 —

разне мисли и поуке; или иерсонификује неживу ствар, те је заодјене у пјесничко рухо, или ствара ириче чисто поетичне Оез икакве друге примјесе. Има их у „Ињу" доста: „Мајчин цјелов", „Радост и туга", „Суморна лађа", „Ловор", „Срећа", Небески дар", „Дивља ружа", „Абелов запис", „Крјепост" и друге од којих нам простор не допушта да коју цитујемо. Преказасмо Каталинића као човјека пуна милосрђа према човјечанству уопће, као писца патриотске тенденције, као пјесника у прози: сада изведимо опћи суд о њему. Као и у евојим другим дјелима, тако и у „Ињу", које је ради интересантне разноликости и лагахног стила постало приступачно и најширим круговима, Каталинић ради каткада на брзу руку, импресионистички, од часа до часа. Да }е Каталинић гдјегод помњивије пазио и бирао што мање нознате иредмете те настојао да буде оригиналнији и свјежији у садржају; да је на којем мјесту употријебио снажнији израз; да је каткад избјегавао реторично уљепшавање и конвенционалне фразе: напокон да је у ниеању цртица био што више штедљив и што рјеђе их писао — његово добро „Иње" било би тање, али боље. Велики Тургењев, ненаткриљиви зачетник тако званих „пјесама у прози", није наиисао ни трећину колико Катилинић. Криво би ипак схватио овај приговор ко би га хтио примијенити на читаву књигу, јер је Каталинић створно доста цртица посве својих и оригиналних. Каталинић је гдјегод заборавио знамениту Пушкинову опомену: Пјесниче, ирама себи буди најстрожи судац! Дубровник. Арсен Венцелидес. Š& OCJENE I PRIKAZI. Priče Milana Budisavjevića, sveskall. „Bijedni I^udi". Mala Biblioteka br. 26 i 27. Mostar 1902. Milan Budisavjević voli da opisuje život s negove slabe strane. Veseje, uživane, sreća, bogatstvo, sve to prolazi pred negovim ocima neopaženo! Nega kao da se ne tiče sreea i zado-