СРЂ

- 897 —

»Она тихо бдије сама, »Чува да ме што не прене. »Пробудим се ... чујем шапат »Јаук слаби — коњски тапат .... »Скочим, и гле — под планином »Коњик јури свом брзином, »Као муња хитро бјежи, »На крилу му она лежи. »Шта сам мог'о, шта сам шћео? »Ал' само сам, само клео ! »Са крвавом овдје раном »Лутам тужан дању, ноћи »По планини, а без моћи »Да с' осветим. Са тим. даном »Ишчезла је срећа моја, »Немам мира ни покоја.... »0 јунаци из Џемата, »Покажите храброст своју! »Ко зна кнеза Беј-Булата? »Ко ће отет' кћерку моју?< »Ја ћу« — рече витез један Црна ока и угледан. Све што на том скупу бјеше, Сви у њ очи упријеше. »Ја знам кнеза. Идем тамо!... »Најмање се смрти бојим. »Двије ноћи чекај само, »Док са златом дођем^ твојим. »Ако дотле не приспијем, »Већ у славном паднем боју, »Пред пророком свемоћнијем >3а душу се моли моју.< Свану зора. Јарко сунце Са истока обасјава Горске висе и врхунце, На којијем снијег спава; Тек на крају неба ведра