СРЂ

— 808 —

Један облак своја једра Изнад кланца разавио. Кроз кланац се тапат чује, Како коњиц поскакује, А Черкез га гони смио. Ни роса се осушила Јоште није. Малина је Изнад пута гране свила, Па се капље љепше сјају Према сунцу и падају, Те коњика осипају. А он гдјекад бичем ма'не, Ил' се гриве коњске лаћа, Или пјесмом старе дане У мислима својим враћа: Јечи пјесма по планини, Одјекује у даљини.

Рељево, маја 1903. Превео с рустсог И. А. Поповић. &