СРЂ

— 901 —

I on je želio, da bi bio onako iskren kako onaj Levin, da bi se oslobodio od starijeh navada, te rastrgao okove, što su mu vezali srce i dušu sa zemajskijem slastima i lastima, jer čovjek u svakoj zgodi opire se dobru svoga bližnega, biva Judstvo se bez potrebe davi i uništuje, što je protivno evanđeoskoj nauci. Nakon teškog silovana i otimana, napokon će nadvladati sebe i poznaće u duši, da je bio na stranputici i da je naopako sudio svoga bližnega, jer je bližni negov savršeniji od nega, biva priznao je da je vidio trn u oku iskrnega, a u svom ni brvna. Sam će sobom: — „Ne sudite, a da ne budete osuđeni!" Tad će svući bogatu bagrenicu i podrugjivo će se osmijehnuti na ono obiježje svoje oholnosti, te udara ogradu izmedu hega i ostalijeh ljudi... — Dmitre Ivanoviću, danas prođaj kone i kočije, te mi donesi pare, jer ću sutra na put!" I u istinu sutra se rano zaputio pješe episkop put Jasne Poljane, a da se nasluša dobroga starca i primi negov nauk. Bio je u prostoj mantiji, a u duši mani od makova zrna, ali je ipak bio najzadovojniji u srcu, jer se preporodio u svom biću, biva od Saula je postao Paul. . . I u istinu eto ti ga oko rucane doba na Jasnu Poljanu, gdje zatece Lava Nikolajevića u poslu, biva pomagao je jednom mužiku gragjenje kuće i upućivao ga kako će štedjeti, a da bude koristan sebi i porodici. Kad je ugledao Nikolaja Vladimirovića, svoga žestokog protivnika, nije se ni najmane zacuđio, no mu je došao, onako kao obično, Jubezno u susret. — „Dobro mi došao, Nikolaje Vladimiroviću, jesi li sustao Bpiskop ga prihvati za desnicu i dugo se zagleda a one bistre, iskrene oci.. . U sebi će: — „ Blagoslovjen gospodi"... I pao mu je na um put od Damaska, kad je Saul postao sretan, jer. je odabrao istinu. Mužik je bio zadovojan onom divnom besjedom, a još zadovoiniji Lav Nikolajević, jer zrno nije palo na studenu stijenu.