СРЂ

— 1034 —

јибег. Promislio sam, ako ne zaspim u Firenci, da ću stignuti mrtav, pa što bih ti onda ja? Čudesa ne možeš činiti. — Dragi striče! šapnu Jelena stiskajući ga jako za ruku. Mi smo na drugome podu, ali sam za tebe dala prepraviti sobu na prvome i sad idemo odmah u tebe. Mama je pošla počinuti ima ura. Rekla mi je da je odmali probudim, ali možemo malo počekati. — Nadam se u Boga, reče Lao, da bar ne će biti ta soba put sjevera. — Nije, nije, striče. Htjelo se nekoliko vremena dok su se sve putne torbe, šavli i pokrivači novoga putnika stavili u red. Napokon se stric i sinoviea nađoše sami, na jednoj naslonači, držeći se za ruku. — Dakle, poče stric, Danijel je dobro? Jelena odgovori mirno, ne dižući oči u lice stricu: — Jest, dosta dobro. — Sad mi je rekao onaj čovo iz Bergama; kako se zove? Clenezzi. 0 Danijelu mi je rekao sve. I rekao mi je pak i za druge dosade što ih imate. — Vaja da ti doznaš sve i brzo, striče; prije nego vidiš mamu, jer se s mamom, znaš je dobro kakva je, ne može govoriti. Uznemiri se, uzruja se... u jednu riječ boje je da govorimo prije u četiri oka. — Govori, reče Lao. Ja ću u toliko, ako dopuštaš, uzeti malo kinina. Kad se dođe u Rim, za prve dane, dobro je. Ti govori. Diže se, otvori jedvu torbu i stade velikom brigom vaditi svoju farmaciju, mnoštvo bočica i kutijica, motreći neke vrlo pažjivo i ponavjajući: „Govori, govori", jer je Jelena mislila da u toliko treba da prekine svoje pričane. Ona mu žurno pripovjedi da je tetka Cortis banula u parlamenat gotovo odmah iza nezgode i digla u polak uzbunu što je nijesu s mjesta obavijestili. Bila bi zahtijevala da ostane sama kod sina. Za nesreću Danijel u bulažnehu uvijek se vraćao na politiku i na majku, i govorio o hoj na način vrlo neugodan i za hu i za druge što su ondje bili. Tada bi ona stala jecati i govoriti bez odmora, obraćajući se čas samome bolesniku, a čas drugima, veleći da je sve posjedica bolesti, da je hen sin