СРЂ

— 1052 —

V. f Смирнов (сам). Смирнов: Е, гледајте, молим вас! Расположење .. . Седам мјесеци откако је муж умро! А морам ли ја платити интерес или не? Но у вас је муж умро, па расположеље некакво и некакве мајсторије... надзорник отишао, ђаво нека га нбси, а ја шта ћу радити? Утећи од својих вјеровника у ваздушној лађи, шта ли? Или полетјети и треснути пасјачом о зид! Дођем Груздеву — није код куће, Јарошевић се сакрио, с Курициним сам се свадио до смрти и у мало га нијесам избацио кроз прозор, у Мазутова — холерипа, а у ове — расположење. Ни једна рђа не плаћа! А то је све отуда, што сам их сувише размазио, што сам ја дадиља, кукавица, баба! Одвише сам с њима деликатан. Но почекајте! познаћете ви мене! Ја пе допуштам да се са мном шале, ђаво их посио! Остаћу и чамићу овдје све док ми не плати. Брр!.. . Како сам зао данас, како сам зао! Од срџбе ми сви мигпићи играју и дисаље ми стаје! Фуј, Боже мој, чак ми се смучило! (Виче). Слуга! VI. Смирнов, Лука. Лука (улази): Шта ћете? Смирнов: Дај ми кваса или воде! (Лука оде). Смирнов: Не, каква логика! Човјеку до смрти нужни новци, готово да се објеси, а она не ће да плаћа, зашто, што, видите, није расположена да се забавља новчаним пословима. Права женска, турнирска логика! Зато ја никад нвјесам волио и не волим говорити са женскињама. За мене је лакше сједити на бачви с барутом, пего говорити са женском. Брр! Чак ми се и кожа јежи — до такога степена наљутила ме она куда. Доста ми је само из даљега видјети поетично створење, па да ме од бијеса грозница ухвати. Готово стражу да зовем!