СРЂ

— 1054 —

VIII. Попова, Смирнов. Попова (улази, оборивши очи): Милостиви господине, ја сам у својој осами давно одвикла од човјечијег гласа и не сносим вике! Молим Вас лијепо, не нарушавајте ми мира! Смирнов: Дајте новце, па ћу ићи. Попова: Ја сам Вам јасно казала, немам сад новаца при себи, причекајте до прексјутра. Смирнов: Ја сам такођер имао част јасно Вам казати, да ми новци не требају прексјутра, него данас. Ако ми данас не платите, сјутра се морам објесити. Попова: Али шта да радим, кад немам новаца? Како је то чудно! Смирнов: Дакле Ви не ћете одмах платити? Не? Попова: Не могу. Смирнов: У таком случају ја ћу остати овдје и чекаћу, док не добијем. (Сједе). Прексјутра ћете платити? Лијепо! Ја ћу овако до прексјутра сједити! . . . Ето, овако ћу сједити! (Скочи). Ја Вас гштам: морам ли ја сјутра платити интерес или не? Или Ви мислите да се шалим? Попова: Милостиви господине, молим Вас да не вичете. Ово није коњушница! Смирнов: Ја Вас не питам о коњушници, него о томе, морам ли ја сјутра платити интерес или не? Попова: Ви се не знате владати у женском друштву. Смирнов: Не, ја се знам владати у женском друштву. Попова: Не, не знате! Ви сте неваснитан, груб човјек! Уредни људи не говоре тако са женскима. Смирнов: Чудна ми чуда! А како заповиједате да говорим с Вама? Француски, како ли? (Љути се и пишти). Мадам же ву при . . . како сам срећан, uito ми не плаћате дуга... Ах, пардон што сам Вас узнемирио! Данас је тако красно вријеме! И та црнина тако Вам доликује лицу. (Хода). Попова: Није паметно, а грубо. Смирнов (подражава): Није паметно, а грубо! Ја се не знам владати у женском друштву! Госпођо, ја сам у своме вијеку видио много више жена, него Ви врабаца! Три пута