СРЂ

S R Đ

God. il. Dubrovnik, 31. Oktobra 1903. Br. 20.

KNIGA U DUBROVAČKOGrA SELAKA. — К. P. Dominković. Matica Srpska potakla je nedavno misao da se prouči što srpski sejak čita i koliko čita, te je u tu svrhu imala već jedan sastanak, na kojem su ]udi iz pojedinih srpskih krajeva referovali o čitanu kniga u svojim krajevima i pretresali kako da se nametne se|aku čitane knige koju će on rado čitati, a samo čitane donijeti mu koristi. Sto je učinila Matičina konferencija za Srijem, Banat, Bačku i druge krajeve, treba učiniti i za Dubrovnik. Koliko ja znam, nije se u nas pisalo ni pretresalo o tom, da li naš sejak čita, i, ako čita, što čita. Zađete li u koju kuću našega sejaka, naći ćete u mnogoj od nili i „biblioteku". Nemojte misliti da je to bog zna kakva biblioteka; baš je vrlo skromna, nema vam tu stotine primjeraka, nego samo tri, četiri, deset najviše. Od grede do grede, te mu tavan ili krov drže, pribio je sejak jednu kratku dasku, a na noj mu leži cijela biblioteka. Pa ako tu ne vidite nijednu knigu, onda su vam one jamačno pod strehom u ogništu; a to vam je obično za zimskoga doba. Do kniga naći ćete i gusle, taj stari srpski amanet, ali na žalost sve to rjeđe. Stoji eto jedno do drugoga, pocrnelo i začađalo i jedno i drugo. Regbi da gusle mole one crne knige, da im sačuvaju ono što su kroz vijekove Srpstvu dale. Vide, tužne, da ih po malo nestaje. E, uzmimo te začađale knige, da vidimo što su? Prije nego se i pogleda koja je kniga, odmah upada u oko, što je sva zamazana, pocijepana. Ako se oprezno ne drži u ruci, ispadaju poderane čitave stranice, a i ono što ostane opet je pocijepano. Već sam takav izgled knige daje dobar pojam da se te knige čitaju. Ne treba premetati koje su to knige; poznate ili iz daleka. Ako već sasvim nijesu pocijepane, opazićete odmah na prvoj strani sliku Miloša ili Marka, cara 67