СРЂ
— 080 —
slamene strehe, doveo bi u iskušene i najozbilnijega čovjeka da mu se nasmije. „Div^i čovjek! Div|i čovjek!" ovako ga sad zvahu i seoska djeca, kad god bi se pojavio na ulici, za ono kratko vrijeme kad ćaše po neki put preko zime doći sa stokom u selo. Pošto se s katuna podigne, a ovo biva obično o sv. Tomi, suponici se razdijele: tuđu stoku predadu onima čija je i bila, a sa svojom silaze na zimnicu u selo. Ali Trano je bio i ovdje izuzetak. Oni su imali, od prilike na polovinu puta između sela i Zabrđa, u tako zvanim Podinama, jedno prilicno veliko imane i dovojno suhote i za stoku i za čobane, pa, mjesto u selu, nihova je stoka obično tu zimovala. Iz rijetka je u selo i silazila, t. j. u slučaju velikih snjegova, gdje je ostavala dok bi pojela ono malo piće te je za ovakve prilike u selu čuvana, a to je trajalo najviše petnaest, dvadeset dana. Eto, za toliko i u takvim slučajevima, i naš Trano javio bi se u selu, i to samo da mu se nasmiju i narugaju. (Svršiće se). & МУДРЕ ИЗРЕКЕ. — х. 1. Вријеме је тајна, коју ми својевољно дијелимо у прошлост и будућност. У себи, скоро бездвојбено, није него неизмјерна и непомична садашњост. Ханибал Постари. 2. Простор није дискурсивна иредстава, или, по обичном изразу, опћа представа одношаја међу стварима; он је чисто сазнање. Ми не можемо себи представити већ само један простор. Простор се представља као бескрајна величина.*) Кант. 3. Живот је људски кратко цвјетање а дуго вехнуће. Њемачка изрека.
*) Арисхотел је казао: „Нек питају слијепци што је љепота." По томе примјеру могло би се рећи : Нек здрав разум ријеши питаље, има лн или нема међа, која затвара небо.