СРЂ

— 1006 —

Година 1348. има за Чехе нарочит значај; те годпне оснива чешки краљ Карло IV. университат у Прагу. Карло IV. био је просвијећен владалац; дуже времена бавио се он на наукама у Паризу и ту се уиознао с читавим знањем ондашњега свијета. Сасвим да тај владар бијаше Нијемац, опет га Чеси убрајају међу највеће и најзаслужније своје краљеве. Ја држим да Чеси и сувише прецјењују Карла IV., који је без сваке сумње допринио врло много да се чешко краљевство подигне духовно, политички и материјално, али с друге стране тај владалац био је Нијемац и, као такав, он је ишао на руку колонизацији Нијемаца у Чешкој; иотпомагао је да се они у Чешкој још боље одомаће и да достигну политичку превагу над Чесима. Не може се за Чехе рећи, да су они у свему подједнако напредовали с другим народима западне Европе; ти народи све до краја XII. стољећа надмашиваху Чехе културно и просвјетно. Тек под крај тога стољећа код Чеха се појављује живље културно дјелање, и они се за непуна два вијека изједначише са својим сусједима. Да Чеси у половини XIV. стољећа културно бијаху доста зрели, доказује нам и то што Карло IV. баш у Прагу подиже университат а не у којој другој њемачкој вароши. То није од малога значаја, да се у чешкој пријестбници подиже свеучилиште прије но игдје у средњој Европи и раније но и у самим њемачким државама! Кад је већ свеучилиште подигнуто у Прагу, тим је и чешка просвјета добила јачега полета, и ако свеучилиште није било само чешком својином; напротив, том институцијом више су господарили туђинци, навластито Нијемци, него ли Чеси. Али, поред свега тога, Праг постаје матицом цјелокупнога чешкога просвјетнога живота. Већ можемо унапријед претпоставити, да је у Чешкој прије подизања университати било манастирских, катедралних и других школа. Да је то истина доказује и то, што већ у XIV. вијеку знање св. Писма бијаше веома раширено по Чешкој. То нам у исто вријеме свједочи, да Чеси имаху већ тада доста родољубивих свећеника, који нијесу за гријех држали свом народу на рођеном језику не само тумачити божије учење, већ га и упућивати, да и сам чита божји закон. Разумије се да таких свећеника није било