СРЂ

— 1005 —

toga velikoga svoga pokroviteja i parca. Ipak mi se ne da zaglaviti ovu raspravicu, a da ovdje ne iznesem osobit neki slučaj, koji je takođe mogao biti potakao Cavtaćane, da u rodnom mjestu uvriježe bogojubno štovane prema sv. Nikoli utemejenem spomenute bratovštine. Dubrovački pop Tomo Ivanović pripovijeda taj slučaj evo ovako: »Hođahu jednom iz Captata u grad Dubrovnik cetrnae»sterica u plavi, kad ti čas dunu silovili vjetar, koji razdrije >joj jedra, ote joj dio vesala i nu zanije u dalečinu morsku. >Pri temu jadu ona tužna četrnaesterica uzeše vapiti pomoć »B. Gospe, S. Vlasi i S. Nikole, komu mojahu se iz srca go»voreći: S. Nikola, putniče, pomozi nas. U to bi im ugledati »sređ morskijeli valova svjetlost, koja, približivajući se k nimi, »okruži im plav i učini tišinu okolo ne za dvije pedi širine i »po tom tišini ona slijeđe hoditi, kamo je vjetar i more silo»vahu. Drugi dan dođe ta plav u Bar, gdje počiva tijelo S. Ni»kole. Kad oni obaznaše, da tu bivaju moći nihova oslobodi»teja, udije puni veseja otidoše u negovu crkvu zahvalit mu »na milost i prid svijem pukom spovijedahu čudo«. 1 )

') „Pravovjerstvo starijeh mladijem Dubrovčanom na izgled". U Dubrovniku, 1804, str. 109. ж JAH ХУС. — Коста Лајкић. III. (2) Карло IV. — Университат Нрашка. — Просвјета у Чешкој. — пКивот духовништва. — Валдхаузен. — МилиЛ из Кромјержижа. — Матија из Јанова. — Госиодарске и социјалне ирилике. Потребито је зауставити се на претходницима Хусовим међу самим Чесима и с тога, како се не би помислило, да Хус у својој рођеној земљи не имаше баш никога, ко би бар донекле уравнао пут, којим ће он позније поћи. Претходника Хусових било је у чешком народу више, али ми ћемо, на овом мјесту, обратити пажњу само на неке.