СРЂ

— 1166 —

тих приближили су га онима, из којих је с&м изникао, и у томе и лежи унутарњи узрок, што се Горки латио да преводи пјесме Мориса Розенфелда, пјесника напаћенога јеврејскога Ghetta. — »Челкаш« је прва приповијетка Максима Горког, којом је привукао на себе опћу пажњу и ступио у ред свјетских приповједача. Његов је јунак »Челкаш« одважан и лукав крадљивац са лоповским, савијеним носом и дугим, танким прстима, у коме још ннје изумро сваки људски осјећај. Он краде, пије и вара свијет, јер му је то занат и животни задатак, али он је ипак више човјек, него плашљиви Гаврило, млади сељак с округлим, надувеним лицем, тупим изразом и бескрајњом чежњом за новцем и само за њим, који, иошто су једне тихе, тамне, кишљиве ноћи заједно украли два ковчега свиле, у мало не убије Челкаша, кукавички, од натраг, каменом. А Челкаш му прашта. — Хоћеш ли ми опроститп, брате? Не ћеш, а? — кроз сузе запита он (Гаврило). — Ех, друже!.. — истим плачним гласом рече Челкаш, диже се на ноге и посрну. — Због чега ? Немам ти ја ништа праштати... Данас ти мене, сутра ја тебе... То им је философија и једини закон њихов. И у овој је причи Горки узео своје личности из најмрачнијега дијела живота и друштва, а при описивању њихову изнио је, као обично, нагу и пуку стварност. Јер он се држи, можда и одвише, оне Гетеове ријечи: Greift nur hinein in's volle Menschenleben!