СРЂ
— 93 —
од папске курије на призив који тамо упутише. За Хуса и његове пријатеље заузимаше се краљ, краљица Софија, градски савјет и много других знаменитих лица, свак са свога властитога гледишта; али је свима лежало на срцу, да се размирице што прије скипу с дневнога реда. На университати бране баш оне списе, који су спаљени. Сам Хус дана 27. јула бранио је јавно у једном предавању Виклифову књигу De Trinitate, Јакубек из Стрибра дана 28. јула Dekalog, Симеун из Тишњова на 29. трактат De probationibus propositionum, Прокоп из Плзња 31. јула трактат 0 идејама, Зђислав из Вартемберга 6. августа трактат De universalibus realibus. Из тога се вици, како се Виклифово учење било већ одомаћило на университати. Многи заштићаваху његово учење с великом страшћу. Палацки је рад да увјери, како та предавања нијесу могла имати бог зна каква утјецаја на даљи ток догађаја. Многи се с Палацким у том не слажу, па тврде да су та предавања захватила јавно мнијење и утјецала на увјерење ширих кругова. Хус је одважно, дакако на чешком језику, у Бетлејемској капели проповиједао слово божије. Како је он већ био чувен и познат, у Бетлејемску је капелу летио свак да га чује. Једаред, причајући вјернима како се због учињених неправда позвао на папу, запитао је присутне: »Хоћете ли се придружити мепи?<' Збор једногласно одговори му: »Ми се придружујемо!« Том приликом Хус је узвикнуо: »Заиста би иотребно било, да се, као што је некад Мојсије наредио, опашемо мачем ради одбране закона божијега«. Папа није хтио ни обазријети се на призив Хусов и другова му противу рада надбискупова. Надбискупу је из Болоње (гдје је папа боравио) наређено, да и даље ради у смислу буле Александра У. Чак се надбискупу Збињеку и пријетило у случају ако не издржи и не покаже довољно енергије у прогоњењу дрских новајлија. Надбискуп се одмах тим и користи, па нареди Хусу, нек се одмах креће главом у Рим, и нек тамо пред папском столицом полаже рачун од свога учења. Курија папска. поручи и краљу Вацлаву, нека и он са свјетском моћи помогне надбискупу у његову тешком послу око истријебљења јеретика. Али краљ на то ни главе не