СРЂ

— 135 —

какве јереси, и да је међу њим и университати, посредовањем краљевим, постигнуто изравнање, ради чега и моли Ивана XXIII. за ослобођење од ценсура*) и да ријеши Хуса дужности да лично излази пред св. столицу. Хус опет од своје стране требао је, ма којим било начином, некако се приближити надбискупу. Хус je на све пристао што се од њега изискивало. Њему у осталом није ни било тешко пристати на све што се од њега тражаше, јер услови бијаху ио њега часни. Дана 1. септембра у Карловом Колеју, пред ректором и свеучилишним збором, Хус је прочитао свој писмени саставак, у ком исповиједа своју вјеру и отура од себе окривљења, која су му учињена. Тога истога дана послао је писмо Ивану XXIII., које се у свему попуњало с оним ihto је на университати говорио. Надбискуп не пристаде на поравнање, изречено од постављенога суда. Он јави 5 септембра краљу, да му част и савијест не допуштају да нредложено писмо папи пошље. Збињек у том свом допису усудио се да мало и понријети краљу, пребацујући му, да }е странчарски радио бирајући судије, и да је с&м краљ на страни његових противника те да ће ради тога он, надбискуп, потражити помоћи од краљева брата Сигисмунда. И заиста чим је Збињек тако писмо Вацлаву IV. упутио, он оставља Праг и креће се пут Угарске, и док је краљу Вацлаву писмо стигло, надбискуп је био већ на граници Моравске. Али путем се Збињек тешко разболи и 28. септембра 1411. подлеже тешкој бољезни. Смрт, тај стари и добротвор и крвник људски, ослободи га од свакога даљега напрезања, од сваке и праведне и неправедне борбе. Видјели смо да је Збињек неколико година био врло наклоњен Хусу, као hito смо и то видјели, да се Збињек успео на надбискупску столицу с лијепом жељом да појача морални углед чешке цркве. Узео је Хуса за свога савјетника, али како је било стотина других, који су дуже вријеме поткопавали слогу која владаше међу надбискупом и синодалним проповједником, то су најзад и успјели, те Збињек, који располагаше мршавим, готово никаквим богословским образова-

*) црквене казне.