СРЂ

— 137 —

у том доказивању одликоваше Стефан Палеч, човјек лабаве душе и ниска характера. Хус и његови пријатељи не хтједоше ћутати. Они се одважно дигоше противу папе, доказу^ући да то није хришћански гласати војну и народ на њу потицати. Богословска факултат нарочитим листом забранила је свима бакаларима о папским булама што говорити. И Хус је био бакалар, па ипак није хтио ту наредбу послушати. Он објави да ће предавати у Карловом Колеју о том, има ли папа права гријехове отпуштати и у рат позивати. Већина са богословске факултати мољаше надбискупа, да то предавање забрани, али се није могло ништа учинити противу одлучности Хусове. Хус у својој расправи не спори да свјетска власт не би имала права мачем се борити, али, што се тиче папе, он тога права нема; папа или бискуп никад у име цркве не смију мача вадити и борити се за свјетске интересе и земаљска добра. Хус своја тврђења ослањаше на многа мјеста из Еванђеља. »Кад би Иван XXIII. — наводио је Хус — запитао Христа: »Господе, хоћеш ли да дигнемо народ па да затремо краља Ладислава и ГрегораХП. као и њихове приврженике?« — он би му одговорио : »Не знате, чијега сте ви духа, кад толико душа хоћете да упропастите и саблазните проклињањем, упропашћивањем и убијањем! Зашто не слиједите моје примјере? Јер сам ја својим ученицима забранио, да осуђују одвећ строго оне који су се мене одрекли, и ја сам се молио за оне који су мене разапели : »Оче, опрости им, јер не знају шта чине!« Ако жели папа ићи за Христом, онда је дужан молити се за своје противнике и побјеђивати их благом ријечју. Он мора говорити: »Моје краљевство није од овога свијета«; дужан је благосиљати оне који га проклињу; тако ће Господ дати му мудрост, којој се противници не могу одупријети, и т. д.« Хус је био дубоко одан вјеровању да је милост божија само неке људе унапријед одредила за спасење. У својој расправи од 7, јула 1412. он доказује, да ни сам папа не може знати је ли предестинован (у напријед одређен) за спасење. »Папа није безгрешан, као Спаситељ, већ је грешан као и други људи. И сам апостол Петар је гријешио као што се и из св. писма види. Никад никоји од свештеника не може