СРЂ

- 153 —

u kafani, pa da je crni domino metnuo na glavu crvenu škufiju, čisto se oteo iz ruka doktora Šestokrilovića i rekao: — Moram ići, jer što će inace sutra o meni povijedati Sehofferoviea, s kojom sam na vejun došla. — Ajde! —■ rece joj Krile — ali da si me poslušala i da nijesi večeras više plesala s onim poručnikom, nego da se držiš cijelo vrijcme, dok ne odeš doma, mojeg prijateja kapetan Nika! —■ Obećajem! — nežno mu odgovori domino i uđe u kafanu. * * * — Što ja to činim! — гебе u sebi doktor Šestokrilović, kad osta sam. — Prije no sam večeras krenuo iz Perasta, bio sam odlučio da se š nom pomirim. Odluka je bila čvrsta, jer sam i Juliji i Darinki pisao onakva pisma, samo da mi se ne približe; a malo prije ja ti onom Dobroćaninu rekoh, da je hoeu da izigram. Što se ovo sa mnom događa?! Jesam li pri svijesti?! Gubim se u ovako trajavim stvarima, a narod plače! Životnu snagu trošim u ovoj ludoj Jubavi, a mogao bih je zanago posvetit i Grbjaninu, što se boji ovrhovoditeja i onom iz Baošića, što se boji špiona! Da, moja je mašta bolesna, ali je li zdrava onih purgera, što mi se smiju?... I nek gjavo, a biće i šampanac što pomogao — nosi sve, ja ću da joj se osvetim! Zaslužila je! A opet znam, kada nu izgubim, da sam izgubio sve! * * * — Ouvaj se mreže, Krile! — reče doktoru Krilu konte Janković i zaustavi se do hega sa svojom maskom, s kojom je taj cas dovršio plesati polku. — Najboji ti je način živjeda: danas jednu, sutra drugu! — Fala ti na savjetu, konte; i ja se držim tog načela, i ako znam da to vodi propasti — odgovori mu doktor Krile i uputi se š hima dvojicom šetati unaokolo dvorane. — Kakvijeto sada sentimentalizam! primjeti domino med nima; na što Krile ne odgovori ništa, jer bješe preokup]en drugim mislima.