СРЂ

— 328 —

ЈАН Х.УС. — Коста Мајкић. VII. (9) Сабор Коснички. — Хусово иутовање до Костинџа. —Нијемџи ирема Хусу. Римској курији није давао већ даино умрли Виклиф мира. Виклиф разлучивши се тјелесно са свијетом остаиио је за собом »јеретичког духа« који је као каква зла авет бунио крупне и оитпе црквеие старјешиие у њиховим уживањима. И што гођ они више осуђиваху Виклифа и више анатема на њ нросипаху, тиме их он више узнемираваше и узрујаваше. Кад су гођ онп рекли (а то се догађало много иута): дали смо га до ђавола, он још црњи и ужаснији аред њих иступа и ћутећки гледа их како су гојазни, иадувени, у свилу обучепн а златом и другпм којечим искићени; — он им ипшта пе ради већ их само разматра и гледа, али баш то његово хладно и пијемо ћутање њих плаши и мира им пе да. И 1413. год. сабра се у Риму »геиерални концил« који иретресе Виклифове књиге и трактате као: dialogus, trialogus и т. д. и нађе у њима »заблуде«, и нрокле их, ua пареди хришћанскоме свијету иека од њих као од море бјежп; ко би уз Виклифа иристао, мора доћп у Рпм на одговорност. Генерални концил тако ријеши, али свијет који бијаше окренуо »ђаволијпм трагом« слабо послуша. Религиозне распре у Чешкој почињу избијатн све више и добивају европски значај. У Бечу чешке д|аке не примају на университат, јер су, као што тамошњп рекгор Јохан Сибарт говораше, из јеретичке земље. Учени Француз, професор на Сорбони, Герсон, посла прашком надбискуну Копраду Вехти неколико извадака из списа Хусова »0 Цркви« доказујући њихову неправилпост и заблуду. Тако и са других страна стизаху негодовања на Хуса и пеправовјерја чешка. Да би се свему томе стало на пут, краљ угарски и управо тад нризнати краљ римски Сигизмунд, брат краља чешкога Вацлава IV., уговорп с папом Иваном XXIII. да се сазове велики црквени концил у њемачком граду Костинцу, па ком би се сва важна нитања црквена раснравила. llana није баш желио, да се тај концил сазове, али Сигизмунд својим ди-