СРЂ

- 830 -

писма с њим сам расправљао, па никада нијесам никакве заблуде код њега опазио, не-го га у свима његовим дјелима уважавам као поштена u правовјерпа католика«. На даља питања одговорио је инквизитор, да Хуса још нико, од кад је он у Прагу, није код њега као јеретика оптужио; и папски инквизитор све uito је рекао и писмено је потврдио. Тога истога дана (30 августа 1414.) обдржавао је у храму св. Ивана у Прагу своју сједницу велик број велможа, иитезова и племића чешких, међу којима је био и надбискуп Копрад. Хус се обратио и на тај збор и молио је ту славну господу, нека надбискупа јавно позову да каже, окривљује ли га због какве јереси. Кад је надбискуп Конрад занитан, одговорио је, да он не зна ни о каквој заблуди, која бн Хуса теретила, а да је само Хус обвезан пред папом се оправдати, јер га је папа проклео. То призпање није до душе надбискун писмено дао, већ су три благородна господина његову изјаву забиљежили, својим печатима притврдили и тај докуменат послали краљу Сигизмунду, захтијевајући да Хуса на сабору узме нод своју моћну обрану. Сам Хус 1. септембра 1414. написа лист краљу Сигизмунду захваљујућп му што је благоизволио узети га под своју моћну заштиту, изјављује своју готовост да у Костипац пође. Хус моли Сигизмунда у том писму за двоје: да може безбрижно у Костинац путовати, а кад тамо већ доспије да може слободно и без спрјечавања на јавном преслушању своју вјеру исповиједати и бранити; »онда се не ћу завршује Хус — бојати Господа Христа признавати, на узмора ли се, за његов ћу истинити закон и смрт искусити и претрпјети.« Сад Хус опет напушта Праг и одилази у град Краковац, гдје је посљедње недјеље свог боравка у отаџбини проживио. Чим је Хус обзнанио, да ће лично ступити иред концил Коснички, његови јавни и прекривени непријатељи ужурбаше се и дадоше се на посао; они преправљају и искупљају све чим би га могли обиједити. Свештенство у Чешкој и Моравској прикупи подоста новаца и даде их својим пуномоћницима, који су се ријешили да иду у Костинац да тамо пред збором над Хусом свој гњев искале. На челу тих тужилаца стајаше литомјерички бискуп Јован Жељезни; осим овога »жељезнога«