СРЂ

- 865 —

do negova stana. Pred vratima mu Pijerko snažno prodrma desnicu i niskim glasom reče prijat,e]u : — Dakle? Gučetić ga zamiš|en pogleda, kinme glavom i odgovori: — Neka bude! Uzdahnu Pijerko, kao da ga je nešto u grudima stislo, uzađe uza stube i zatvori se odmah u svoju sobu. Sto je krilo negovo srce? Negov život bio je tužno grob|e na kom si zaludu tražio križ, kao znamen ]epše nade u budućnost. Razne misli prolazi}e su negovom glavom a sve se kretale oko jedne osobe, koja je bila središte te bijede i nenim povodom. Što će biti iza djela, ako ga jednoin izvrši? Samo sebe da ne upropasti! Cuvao je tajnu; izreče li je, on je propao. Stiskao je zube, stiskao usne, stiskao šakama grudi, a cijelo mu je tijelo drhtalo od groznice. — Svršeno je! zamrmja i baci se u krevet. Usnu, ali to bijaše grozan san. Sanao je, gdje sa Petke motri zalaz sunca; obzorje je bilo krvju poštrapano, a ispod Petke vidio je ].ešine Lene i Ivana. Sunce je zalazilo, a nestalni krvavi traci titraju 11a liegovu licu. Sunce je zalazilo, a sa suncem i negova nada. (Nastaviće se).

4V