СРЂ

— 379 —

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД. Ma.ia Бнблиотека. (Крај). ¥ иосве нас други свијет водн Стеван Сремац са својим • Чича Јорданом« (свеска 66.), који хоће да буде и јесте оно и само оио, што други наслов каже: једна слика. Њезин садржа;? Са неколико ријечи иснричани садржај које Сремчеве приче ]е увијек само хладан и непотпун костур њен, из тог веома простог узрока, што код Сремца (исго као у Ћоровићевим цртамај садржај није главна ствар. Код »Чича Јордана« то нарочито важи, јер кад бих вам казао да је Јордан дошао из Старе Србије у оно доба, када се министар звао попечитељ и начелници носили солуфе, да је био вриједан, добар и знао свега и свачег, да је био доброћудан пудар (баштованџија), који је сам спасавао дјецу, што су му воћа крала, од родитељскнх батина, и онда резоновао да је »Господ зар тако наредије у своју мудрос': да за чворци и за деца — резилак и срам и греј нема«, да је доцније отворио ашчиницу »код Севапа«, што је са својим добрим јелом, некрштеним вином и Јордановом добротом живо подсјећала на ону стару Болеч механу, за коју се говорило: »Бог да ирости на Болеч мејану; једосмо, писмо, не нсплатисмо -т- и још кусур добисмо«, — онда би вам ова занимљива, ненретенциозна црта изгледала досадна и празна. И њезине су главне одлике онај лагани, сунчани хумор, она мека, тиха, непримјетна, скоро, иронија, што Сремчеве ствари пријатним, ведрим, угодљивим чине, и вјешта, неусиљена обрада појединих епивода, сцена или, правилније, сличица, што их Сремац без неке особите усиљености у и око главне слике ставља. На примјер преговори, које чича Јордан пудар са ухваћеном дјецом води; сцена између њега и малог крадљивца Мила, коме млаки баштованџија на посљетку и сам даје јабука, да их носи кући; Сремчево описивање Јорданове ашчинице и кухиње; чичино расправљање са гостима неилатишама и призор између побожног ашчије, који сриједом и петком својим гостима ни за које паре не би дао мрсна јела, и ателисте ђака, што такав поступак сматра »интолеранцијом најгадније врсте«, »шпањском инквизицијом« и »атаком на