СРЂ

— Икону. Дигоше га до иконе, која је била више његова кревета. Људи се пренуше и пажљиво посматраху, крстећи се. — Бо-же Глава му клону. То му је била пошљедња ријеч, коју је изговорио с неким блаженим осмјејком, што му је треперио на уснама. Нека од жена упали свијећу, а људи га положише на кревет, заклопише очи и прекрстише руке на грудима. Јоксо одмах прихвати за псалтир, али му читање прекидаше нарицање родбине. Сељаци су касније говорили, да се најлакше невино умире.

Рељево 1903.