СРЂ

— 466 —

— Много је већ дана од тада прошло, и био сам у више мјеста, рече он, од како сам оставио Цитеру и отишао у варош, која се налази у околини Буживала и Аснирије. — II ја нијесам, поче она, тек јуче изашла из морских таласа увијена у моју косу; и одавна сам се већ настанила у пријестбници, која се зове Париз. — Ја сам често и омркавао у будоарима чувених свјетских дама и незнатних кокета. — Ја нијесам презирала да се покажем и на игранкама, на светковинама, на разпим позорпицама, по кафанама. — Ја сам се толиким заљубљенима заклињао по тисуКу нута, клечећи пред њима, а никад нијесам ни једну заклетву одржао. — Ја сам се више пута у вече нудила и продавала npoлазном миловању и засићепим и Beh умореним људима. — Ја сам се понижавао зарад уживања и миловања, те сам чак заборављао и суревњивост и обешчашћавање туђих жена. — Ја сам се продавала за ниске бисера и аметиста, и за гомиле бапака и злагника. Тада чиновник узвикну: — До ђавола! Па лијепо сте ви радили! Тако знатна као ви лица требали би да буду уздржљивиЈа, а ue да воде тај смијешан и незнатан пајацки живот. Ваша је погрешка, признајте и сами, што сте изгубили поштовање и обожавање код људскога рода; и. међу нама речено, ја тврдо држим, да их више не ћете ни наћи. Зар ви мислите да кочијаши, који су и најмање користољубиви, донесу ствари такве врсте? Ах ! да сте живјели још у унутрашњости, rio малим варошима или по селима, гдје се овјековјече неоскврњене вјеридбе, имали бисте среће да задобијете оно што вам недостаје сада; али у Паризу, послије толиких авантира... Најпослије, морам још видјети, причекајте један тренутак. Потражићу. Дуго су чекали, јер тај је чиповпик био безгранично савјестан у својој служби. Брижљиво је прегледао 1 све рафове, све етажере, све ормане; нађе лорњете, који су жудно 1'ледали и претурали сукње пјевачица и посматралп надимање груди у отвореним струковима; лепезе, иза којих су лицемјерним по-