СРЂ

— 436,—

3-i Građanin. Neka on nam uzbude Ćesarom. 4-i Gradanin. Tako ćemo okrunit u Brutu Sve što boje u Cesara bješe. 1-i Gradanin. Hajde da ga vikom i klicanem Ispratimo do kuće. Bruto. Građani! 2-i Gradanin. Mir! Mučite! Bruto zbori. 1-i Građanin. Mira! Bruto. Moji dobri gradani, dajte mi Nek otidem sam, a vi, rad' mene, Ostanite ovdje s Markanton'jem: Dajte poštu Cesarovu truplu, Dajte poštu besjedi Anton'ja, E no smjera k Cesarevoj slavi; Pokle nemu, sa privolom našom, Dopušteno bijaše da zbori. Ja vas moju, nek ne pođe niko, No ja samac, dok Anton'je svrši. [Odlazi.] 1-i Građanin. Hej! Stanite! Čujmo Antonija. 2-i Građanin. Nek s' uspene na javnu zbornicu: Hoćemo ga čuti besjediti. Hajde gore, dični Antonije. Antonije. Bruta radi ja sam držan vama. 4-i Građanin. Da što ono govori o Brutu? 3-i Gradanin. Govori ti, da poradi Bruta Nahodi se držan nama svima. 4-i Gradanin. Boja za n je, da ne stane trusat Ni рб slova ovdje proti Brutu. 1-i Gradanin. Ovaj Cesar bješe pravi tirjan. 3-i Građanin. Jest, zanago; a sreća je po nas, Da ga se je Rim već kurtaliso. 2-i Građanin. Mir! j cujmo, što Anton'je zbori. Antonije. O Rimjani dični! Svi. Mir, ho! Cujmo! Antonije. Prijateli, Rimjani, građani! Vojni bud'te, slušajte što velim: Ja dohodim Cesara ukopat, Ne dohodim kovat ga u zv'jezde.