СРЂ

478 —

ЈАН ХУС. — Еоста МајкиЈ.. VII. (11) Истрага ироти Хусу. — УреЦење паискога нитања. — Тамновање Хусово у Готлибеиу. — Осуда Виклифа. Већ 4 децембра одредио је паиа комисију од три члана, која ће испитивати кривицу Хусову. Докази се са свих страна збираху, свједоци се призиваху и преслушаваху. Стеван Палеч бијаше из Хусових списа извадио ни мање ни више већ 42 члана, којима је Хуса теретио. Хус у нездравој и загушљивој тамници бијаше тешко оболио. Али његову болест нико не узимаше у обзир, они га суочаваху са свједоцима, који су се противу њега били пријавили. Молио је да бар исказе Стевана Палеча не примају сасвијем, јер је то његов лични непријатељ. Али му ни то по вољи не учинише. Од она 42 чланка Хус, у писменој одбрани, доказује да су неки намјерно предругојачени, неки подметнути, а неке, које признаваше за правилне, бранио је светим писмом и дјелима најпризнатијих црквених писаца. Сабор Коснички бијаше себи ставио у задаћу, да изведе реформе у цркви, како се говорило, у глави и удовима. У то вријеме бијаху три папе, и сваки је себи присвајао име правога папе. Сабор Коснички ријешио се, да сву тројицу збаци и да тако раскол папски скине с дневнога реда. Иван XXIII. приста да се одрече папске части, али уз неке услове и ако се најприје одреку друга двојица т. ј. Гргур XII. и Бенедикат VIII. Али једнога дана Иван XXIII. збаци са себе богато папско одијело, па туривши на се нешто овешталих радничких хаљипа утече са својим приврженицима главом без обзира из Костинца. Дотадањи стражари тамнице Хусове били су постављени од папе, па кад папа умаче, они предадоше кључе краљу Сигизмунду. Сад нико Сигизмунду не стајаше на путу да Хуса ослободи и да своју ријеч искупи, али њему ни у главу не дође да то учини, премда му чешки племићи из Чешке